Kažu da je najveći oblik laskanja imitacija, nešto što je u ovom našem hobiju poprilično česta situacija (samo pogledajte talas roll ‘n’ write igara). Implementacije već viđenog ili direktne transformacije postojećih igara u nove je uobičajeno. Međutim, u svemu tome čini se da najviše samom sebi laska Portal Games, koji je opet objavio igru koja i te kako liči na nešto što smo već videli od njih.
|
Nema potrebe da okolišamo, Monolith Arena je gotovo preslikana Neuroshima Hex. Eto, kraj recenzije.
Dobro, dugujemo vam i objašenjenje toga kao i presudu šta zaista pazariti od te ove igre. Iskreno, pre nego što smo uopšte zaigrali Monolith Arenu činilo nam se da će to biti veoma lak zadatak, ali što se kaže đavo je u detaljima, a ova igra ih i te kako ima.
Po sredi je inače skirmish igra u kojoj vodite armiju šestouglova crvene, žute, plave ili zelene boje. Negde piše i kako se zaista zovu, kojoj rasi pripadaju, šta su želeli da budu kada porastu i, naposletku, šta zaista rade kada ih postavite na tablu. Želja vam je da zaštitite zastavicu od napada jer, kada ona kvekne, tu je fajront za vašu armiju na vrlo tesnoj tabli. U svakom potezu dobijaćete nove pločice koje mogu da budu specijalizovani ratnici, određene komande, ili pak strukture kojima vezanim jedinicama pojačavate neku od karakteristika. Sve je to vrlo jasno objašnjeno u pravilima koja se brzo uče i kasnije pregledno kada postavite za sto.
Igra teče poprilično brzo. Izvlačite do tri pločice, izbacite jednu, a sa preostale dve vidite šta ćete. Jedinice i artefakti idu na tablu, komande odigravate iz ruke. Ovde ima popriličnog uticaja sreće, jer vam se može desiti da potez za potezom izvlačite beskorisne pločice, mada možete odbaciti sve iz ruke ako izvučete samo komande. I pored toga, igra je izuzetno taktička, jer svaki šestougao koji legne na tablu otvara nove prilike, blokira planirane taktike i svima za stolom pravi glavobolju jer baš zbog tog čuda nisu mogli da odigraju kombinaciju koju planiraju već neko vreme.
Svaka od jedinica unosi drugačije prilike za napad na protivnike. Neke mogu da udaraju samo na jednu stranu, neke pucaju na daljinu, neke donose štitove. Odabrana rasa drastično menja način na koji ćete igrati, jer recimo demoni mogu da pojedu protivnika, dok su patuljci bandoglavi i trpe nešto više ćuški od ostalih. I tako vi lagano igrate šaha dok konačno neko ne odigra pločicu koja označava da je red da se sve to na tabli međusobno mlati. Tada počinje opšti krkljanac i lavina taktika, pozicioniranja i planova konačno kreće.
Želećete da igrate jedinice sa što većom inicijativom (broj na sredini) kako bi iste što pre napadale i potencijalno eliminisale protivnike iz daljih rundi bitke. Borba se dešava istovremeno, sve označeno istim brojem, recimo 5, udara istovremeno, a zatim sve ono sa brojem 4, pa 3 i tako sve do 0. Nakon svake ture šamara, ono što je popilo po nosu leti sa table, a kada se cela borba kompletira tabla obično ostane praznjikava i spremna za nove okršaje. Dakle, glavni problem koji vam igra traži da rešite je tajming, odnosno eliminisanje svake pretnje u što ranijim fazama borbi.
Konačno stižemo i da glavne cake koja Molith razlikuje od Neuroshime. Naslovne strukture su trodelne skalamerije koje sklapate i na vrhu uvek imaju vašu zastavicu, dok na donjim nivoima kriju neprijatna iznenađenja za vašeg protivnika. Svoj monolit možete rasklopiti umesto odigravanja pločica po tabli i onda donje nivoe postavljate dalje na tabli, sve dok se dodiruju sa nekim od delova monolita. Monolit možete sklopiti tek nakon što se borba desi. U pravilima je ovo objašnjeno kao ”napredna” verzija igre, ali smo već posle prvog igranja zaključili da samo ovako želimo da nastavimo da igramo Monolith Arenu. Ta jedna sitnica otvorila je pregršt novih taktika, između ostalog i zarobljavanje protivničkih jedinica koje ušetaju na vaš monolit.
Produkcija igre je vrhunska, nešto na šta smo već navikli iz Portal Games. Pločice su od debelog i čvrstog kartona, crteži su fantastični, ikonografija daleko jasnija od one iz Neuroshime. Delovi za monolite su od plastike i gravirani simbolima i, sem čudno kolorita koji se ne slaže sa stvarnim bojama armija, nemamo apsolutno nikakve zamerke na njih. Najprijatnije iznenađenje su table za igrače na kojima su opisane rase. Osim što su lepo ilustrovane i objašnjavaju apsolutno sve što vaša rasa može da radi, takođe su i laminirane pa se neće upropastiti ni posle više desetina igranja. Takođe, u kutiji dobijate i veliki broj žetona koji olakšavaju praćenje raznih efekata i inicijative. Zaista jedan kvalitetan proizvod koji opravdava svoju cenu.
Nego, da mi konačno odgovorimo na glavno, goruće pitanje. Da li ima poente kupovati Monolith Arenu ako već imate Neuroshimu Hex je, zaista, samo do vas i toga da li biste želeli da imate dve praktično identične igre u kolekciji. Bazična pravila su identična, a bome i dobar deo pločica, što samo ostavlja razliku u temi, crtežima i fakcijama koje su dostupne (ili stižu) za ove dve igre. Ali, ako već nemate Neuroshimu i želite da igrate nešto slično, naš glas definitivno ide za Monolith Arenu kao ispeglaniju verziju koja donosi novu mehaniku i tek započinje svoje putovanje, sa nedavno najavljenim ekspanzijama.
Categories: Boardgames, Recenzija
