Dim se brzo širi prostorijom. Mirisi guščije paštete, bešamel sosa i pačetine u suvim šljivama se mešaju sa ”opojnim” mirisom prljavih sudova koji preplavljuju sudoperu. Kakofonija lupanja lonaca, posuđa, tanjira koji se razbijaju i opšte galame. Kolega vas udara laktom i traži da skoknete do ostave po još šnicli. U tom trenutku čujete alarm, panika se stišava za stolom i prebrojavate novačno stanje. Dobrodošli u Kitchen Rush!
|
Moram odmah da vam priznam – jako volim igre u kojima je tema dobro iskorišćena. Nebitno da li je to piju-piju u svemiru, lomatanje po mračnim pećinama dok lovimo zmajeve, ili nešto naizgled neinteresantno kao što je, pa, vođenje restorana. Lako je očekivati da bi igra u kojoj dočekujete goste, primate porudžbine, pažljivo balansirate dostupne namirnice i novac bila neka teška mozgalica, sa puno kalkulisanja i glavoboljom posle toga. Kitchen Rush uspeva da vam to ponudi, pa i još malo pride, a da sve bude u potpunosti lagana zabava.
Ovo je, pre svega, kooperativna igra sa worker placement mehanikom. Kooperativne igre su jako čudna cvećka. Odličan su način da uvede prijatelje u ovaj hobi i jako je dobar osećaj kada znate da ste zajedno uspeli da savladate sve prepreke i pobedite zadatke u igri. Sa druge strane, kompetitivni igrači ostaju kratkih rukava, a i vrlo lako se ovakve igre pretvore u ”ja sam i vi moji podanici”, gde najiskusniji igrač praktično igra solo dok ostali klimaju glavom i pitaju se šta im je ovo trebalo u životu.
Postoji vrlo jednostavan razlog zašto to nije situacija u Kitchen Rush i zašto je čak i Velijah, okoreli protivnik kooperativnog igranja i druženja za stolom bez zabadanja noževa u leđa, uživao u igri. Kitchen Rush se igra u realnom vremenu. Četiri runde od po isto toliko minuta proleteće vam ispred nosa, dok pokušavate da balansirate sa porudžbinama koje pristižu, ručkom koji gori u rerni, kupovinom namirnica, pranjem sudova, posluživanjem… Pritom svaku akciju morate lično VI da uradite. Nema ispomaganja, niti kontrolisanja tuđih figura, a zbog panike tokom runde nema ni naročito puno vremena za komandovanje i dogovaranje. Ipak, sve nekako funkcioniše, i to veoma glatko.
Vaš cilj je, naravno, da spremite jelo koje vam traži mušterija, još bolje ako to možete da izvedete u istoj rundi u kojoj ste preuzeli porudžbinu kako ne biste zaradili penal. Svaka namirnica mora da se postavi na kartonski tanjirić određene veličine, zatim začini drvenim kockicama i na kraju kuva određen broj poteza. Ni više, ni manje. Uspešno spremljeno jelo vam na kraju runde donosi nešto novca i možda poveća ugled vašem restoranu, a možete i da servirate ranije (ako imate vremena) za 1 dinar napojnice. Konačnih ciljeva ima poprilično i uglavnom zahtevaju da podignete ugled restorana do određene granice i servirate određen broj jela, a da vam na kraju u trezoru ostane nešto novca.
Šalio bih se kada bih rekao da je Kitchen Rush boza od igre. Već osnovni zadaci mogu da naprave ozbilju glavobolju, dok one najteže nismo uspeli da izvedemo ni posle dvadesetak igranja u različitim kombinacijama igrača. Greške u kuvanju spuštaju rejting, zakasneli obroci takođe a, ako na kraju smene ne može da isplatite radnike, ostaćete bez nekog od njih u sledećem krugu dok ne sakupite dovoljno za platu. Kome ovo nije dovoljno izazovno, uvek su tu karte sa katastrofama po kujni na kraju svakog kruga. Kitchen Rush je pritom jako drugačije iskustvo sa različitim brojem igrača – solo ili u dvoje je malo brža mozgalica, dok je čista haotična zabava u četvoro. Što se mene tiče, ovu igru uvek želim da igram sa još troje prijatelja, jer postaje potpuno urnebesno iskustvo gotovo na nivou igre Jungle Speed. Na kutiji zaista treba da stoji uputstvo zbog mogućih povreda, barem za nas koji se previže zanesemo kada igramo ovako nešto.
Zaista mi je lako da preporučim Kitchen Rush. Igra u potpunosti zaslužuje da je uvrstite u svoju kolekciju ili makar isprobate u nekom klubu, ali moram da skrenem pažnju na dve sitnice koje su mi zasmetale. Prva su peščanici. Jesu odlično rešenje za radnike, ali po prirodi nisu baš savršeno precizni i može vam se desiti se pesak zaglavljuje ili da neki idu brže/sporije (srećom, izdavač će vam besplatno zameniti svaki takav peščanik). Takođe, produkcija igre nije baš jednakog kvaliteta. Kutija i komponente izgledaju vrhunski, naročito drvene namirnice i platnena torba za začine, ali onda pogledate tablu i karte koji ostavljaju utisak na brzinu odrađenog posla. To i ne smeta toliko kasnije, ionako ni ne gledate u brzini ništa sem polja, ali je stvarno šteta što nije jednaka pažnja posvećena svakoj komponenti.
Kitchen Rush, ako već nije bilo jasno, preporučujemo svim srcem. Izuzetno je zabavan co-op koji će ”leći” velikom broju igrača. U kutiji vas očekuje poprilično izazova, komponente sa kojima nećete odoleti da se igrate dok planirate sledeći potez i jako elegantno dizajnirana igra koja pritom ne oduzima previše vremena. Za kraj godine je najavljena ekspanzija za slatkišima, već znamo da to moramo da imamo.
Categories: Boardgames, Recenzija
