Boardgames

InBetween – recenzija

Nešto neobjašnjivo se šunja po senkama i lovi po ulicama Apsajdvila. Građani netragom nestaju a često se noću čuju krici i jecaji iz pojedinih kuća. Teško je uzvratiti pogled dok vas prijatelji i sugrađani gledaju umornim, uplašenim očima na sastanku mesne zajednice, na kome se više ne vode rasprave o uređivanju lokalnog parka i donacijama za novu školu. Na njihovim licima vidite samo strah i neizrečeni vapaj nastao iz očaja: “Zašto nam se ovo dešava? Ne želim da budem sledeći…”

  • Tip: kartična igra
  • Vreme: 20-40 minuta
  • Broj Igrača: 2
  • Mehanizmi: kontrola teritorije, menadžment ruke, varijabilne snage igrača
  • Dizajner: Adam Kvapinski
  • Izdavač: Board&Dice
  • Izdato: 2017.

InBetween je asimetrična kartična igra za dva igrača u kojoj se slikovito odvija borba između stanovništva malog grada i zlog entiteta koji se nadvio nad ovom omanjom naseobinom i preti da proždere njene stanovnike. Jedan igrač preuzima ulogu ovog zlog monstruma iz druge dimenzije koji pokušava da izludi stanovnike, uvuče ih u svoju dimenziju a zatim i proždere. Drugi igrač je u ulozi, da kažemo, zabrinutih građana koji pokušavaju da se saberu, prežive  i organizuju otpor ovom neimenovanom zlu.

Zli monstrum pobeđuje ako proždere dovoljno stanovnika ili ako postane svestan ljudskog otpora. Građani pobeđuju ako zabarikadiraju po kućama dovoljno ljudi ili ako postanu svesni monstruma i njegovih slabosti.

Mislimo da je svima već sada jasno da InBetween svoju temu crpi iz klasičnih horor filmova osamdesetih godina prošlog veka i iz najskorijeg Netflix ostvarenja Stranger Things. Čudovište iz senke koje uvlači ljude u drugu dimenziju i proždire ih nije nešto što je prvi put viđeno na televiziji, video igrama a ni u društvenim igrama, ali je način izvedbe jako zanimljiv.

Borba mesne zajednice i čudovišta iz druge dimenzije

Borba mesne zajednice i čudovišta iz druge dimenzije

Na stolu je poređano deset karata koje predstavljaju slučajno izabrane stanovnike malog mesta. Polovina startuje u našoj realnosti dok druga polovina startuje u drugoj dimenziji. Pomoću akcionih karata u ruci obe strane će se truditi da odigraju simbole koji odgovaraju simbolima na kartama stanovnika i na taj način pomerati sigurnosni marker na istim ka željenom finalnom stanju. U realnosti građani će napredovati od pažljivog ka čuvanom do bezbednog stanja, dok će monstrum, u drugoj dimenziji, pokušavati da unervozi pa prestravi a zatim proždere osobu.

Sem ovog uparivanja simbola na akcionim kartama i karakterima, karte imaju i specijalne akcije koje se aktiviraju trošenjem energije. Ilustracije i imena karata sjajno opisuju ovu akciju te će karte poput “Obilaznice”, “Provera šteka”, “Noćna potraga” za građane i “Vrebanje”, “Zaseda” i “Zamena” za monstruma govoriti same za sebe posle nekoliko odigranih rundi. Često ćete čuti izjave poput “Monstrum iz zasede napada Megi, koja posle susreta sa neopisivim zlom postaje jako nervozna.”

Najvažnije u borbi protiv nepoznatog je da imate spremne napolitanke i sačmaru.

Najvažnije u borbi protiv nepoznatog je da imate spremne napolitanke i sačmaru.

Fiktivni prolazak vremena je obeležen velikim cilindričnim markerom koji se pomera od karaktera do karaktera. Pritom se i okreće, te će boja koja je na vrhu cilindra uvek označavati igrača koji je na potezu. Zamislite ovo pomeranje cilindra kao na promenu scene u seriji ili filmu. Prvo smo pratili radni dan vatrogasca Maksa koji pažljivo pomaže građanima u nevolji. Zatim se selimo u kancelariju gde Mendi, pod stresom, posle kraja radnog vremena i dalje radi i nervozno se osvrće jer je ubeđena da se nešto šunja po sada već slabo osvetljenoj kancelariji. Tek što smo videli obrise nečega strašnog u kancelariji selimo se do Karla, šefa policije, koji uz kafu čita najnovije izveštaje o čudnim dešavanjima u njegovom gradiću.

"Iza tebe! Okreni seeee!" Zašto se nikad ne okrenu?

“Iza tebe! Okreni seeee!” Zašto se nikad ne okrenu?

Kako se cilindar pomera i akcije aktivnih igrača nastavljaju da ispisuju priče o građanima koji polako lude ili, suočeni sa neobjašnjivim događajima, postaju mentalno i fizički jači, pomeraju se sigurnosni markeri na njima i počinju da se aktiviraju specijalne akcije ispisane na dotičnim karakterima. Ove akcije su mnogo jače od onih koje su dostupne na akcionim kartama igrača i manipulisaće pravcem u kojem se krug kreće, energijom koju igrači imaju, kartama u rukama, pozicijom karaktera u krugu i količinom karata koje igrači mogu da odigraju. Akcije na karakterima u drugoj dimenziji će pomagati monstrumu i crpeti energiju gradu, dok će akcije na karakterima u našoj dimenziji pomagati gradu i građanima da se bolje organizuju u odbrani od nepoznatog. Sem ove nezavisne akcije na karakteru, igrač u čijoj je dimenziji dotična osoba ima mogućnost da troši energiju zarad pomeranja nivoa svesnosti njegove strane.

Dok Tom polako ludi, vreme je da ispratimo vatrogasca Maksa koji rešava problem sa hidrantom.

Dok Tom polako ludi, vreme je da ispratimo vatrogasca Maksa koji rešava problem sa hidrantom.

Posle dovoljno odigranih partija, koje ne traju preterano dugo, dva problema će se iskristalisati kao lice čudovišta koje se polako pojavljuje iz tek okrečenog zida iznad kreveta spavaće sobe. Skoro svaka partija će se završiti sa Awareness pobedom. Ovo ima veze sa drugim problemom koji igra ima a to je tempo. Igra počinje sporo, dok obe strane pokušavaju da se domognu određenih karaktera i počnu da rade na njihovoj psihi. Povlačenje osobe u drugu dimenziju i njeno proždiranje ili zaštita i zabarikadiranje u kući zahtevaju preveliki napor i investiciju. Ovi poduhvati, zamišljeni kao primarni način pobede obe strane, se lako usporavaju i odbijaju. Sa druge strane, relativno je lako pomeriti sigurnosne markere na građanima samo toliko da bude dovoljno za aktivno investiranje energije u Awareness skalu, a samim tim i pobedu. Džaba sve lepe odigrane kombinacije karata iz ruke ako se sa svakim odigranim potezom aktivno ne radi na povećanju svesnosti jedne ili druge strane.

Ako jedna strana ostvari prednost na Awareness skali, skoro pa je nemoguće da druga strana ostvari priključak. Lagana asimetričnost igre ne igra veliku ulogu u tome, jer građani pomoću svakodnevnih predmeta dostupnih samo njima (sačmara, napolitanke, sedativi, vozačka dozvola itd.), mogu manipulisati protokom vremena i negirati efekte monstrumovih karata, a čudovište svojim akcionim kartama crpi energiju stanovništva i manipuliše kartama u rukama protivnika. Sve je to lepo na papiru ali u praksi ne donosi željene efekte baš uvek i pravovremeno.

Ilustracije na kartama sjajno evociraju temu. Karte stanovnika su dvostrane, gde plavičasta strana predstavlja osobu u normalnoj dimenziji i oslikava detalj iz njenog mirnog svakodnevnog života, dok crvena strana predstavlja iskrivljenu realnost, drugu dimenziju i mentalne efekte iste na tu nesrećnu osobu. Akcione karte, za obe strane, kao ilustraciju imaju siluete koje se nalaze u situacijama koje su veličanje klišea iz horor filmova i serija, što nikako ne mislimo da je loše. Silueta sa baterijskom lampom u polju kukuruza, klinci na biciklima pred ulazom na groblje i zla kandža koja nečujno izlazi iz zida i nadvija se nad nesvesnim ukućaninom će sigurno izmamiti osmeh kada ih budete držali u ruci. Dizajnersko rešenje kutije nam se takođe sviđa. Na gornjoj strani kutije nije ispisano ime a na donjoj nema slike komponenti i ostalih propratnih informacija (ovakvo rešenje donje strane kutije inače ne volimo ali ovde je pun pogodak). Ovo je zamenjeno slikom idilične kuće u predgrađu sa jedne strane i kućom strave sa druge strane.

Komponente igre su sasvim solidne i sastoje se od tri špila karata (karakteri, akcioni špil grada i akcioni špil monstruma), dve karte koje predstavljaju skalu svesnosti, drvenog cilindra za praćenje poteza, nekoliko kartonskih žetona sa simbolima i drvenim kockama za energiju i sigurnosne markere. Ništa spektakularno i služi svrsi. Takođe tu su i dve karte koje na sebi imaju sumiran tok poteza i sigurnosna stanja karaktera, koje iz sveg srca podržavamo! Pravila su jasno ispisana, mada smo primetili da su neka krucijalna pravila i definicije ostale zakopane u knjižici pravila, mesto da su dodatno izdvojena i markirana, kao što je učinjeno sa nekim drugim detaljima pravila. Karte sa sumiranim tokom poteza jako pomažu pri odigravanju prvih nekoliko partija i nešto je što želimo da vidimo kao standard u svim igrama koje igramo.

InBetween spada u malo kompleksnije igre za dva igrača i vrlo je teško preporučiti je. Iako ima zanimljivu, vividnu i malo zakukuljeniju izvedbu teme o neprestanoj borbi malih mesta u Americi protiv zlih čudovišta, nije dovoljno održiva da zauzme mesto na vašoj polici pored drugih jakih naslova za dva igrača. Ovo ne govorimo zbog njene kompleksnosti odigravanja, već zbog njene nedovoljno razrađene “dubine” koja bi vas iznova vukla da bacite uže i sa baterijskom lampom istražujete taj krater. Bili ljubitelj horor filmova i serija ili ne, InBetween treba svakako probati zbog svog zanimljivog oslikavanja teme i izvedbe ali ne verujemo da će ova igra biti ono što ćete igrati više od desetak puta kada imate samo jednog saigrača.

Categories: Boardgames, Recenzija, Serbian

Tagged as: ,

2 replies »

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.