Od početka vremena dva zmaja, Tianlong, zmaj neba i Dilong, zmaj zemlje, utiču na istoriju čovečanstva. Svakih nekoliko stotina godina, jedna era se završava i dva zmaja se bore kako bi se odlučilo koji od njih će biti taj koji će vladati tokom naredne. Oba zmaja su povezana Taom, Putem, koji se manifestuje kroz Ba Gua, kružnu tablu 8 simbola, odnosno prirodnih principa koji predstavljaju samu realnost.
|
Tao Long: The Way of the Dragon je apstraktna, strateška igra za jednog do dva igrača koja je tematski bazirana na Taoizmu. U igri, svaki igrač kontroliše jednog od zmajeva koji se bori da pobedi drugog i preuzme uticaj nad čovečanstvom tokom narednog perioda.
Igra se sastoji od table za igru, drvenih markera za Ba Gua tablu i veoma debelih i kvalitetnih tokena koji predstavljaju same zmajeve kao i delove “terena” na kojem se oni bore. Kvalitet svih komponenti je iznad proseka.
Ilustracije su u potpunosti u skladu sa temom igre i izgledaju fantastično. Sva bitna pravila su iscrtana na samoj tabli, dovoljno su vidljiva i tematski lepo uklopljena da ne utiču na lepotu.
Tabla se sastoji iz dva dela. Prvi je Ba Gua koji prikazuje trenutnu vatrenu moć i životne poene zmajeva, kao i deo za odabir akcija koji radi po principu Mankale. Drugi deo table je Ljudski deo u okviru kog se zmajevi kreću i pokušavaju da poraze svog protivnika.
Ba Gua je podeljena na 8 delova (trigrama), a to su Nebo i Zemlja, Jezero i Planina, Vatra i Voda, Vetar i Oluja. Kao što sam pomenuo, odabir akcija radi po principu Mankale, odnosno na tabli se nalazi 8 markera (4 crna i 4 bela) koji su postavljeni po šablonu. Igrač na početku poteza odigrava spiritualnu fazu tako što odabere sve markere sa jednog polja i obrnuto od kazaljke na satu spušta jedan po jedan marker na naredna dok ne postavi poslednji. Poslednje polje je akcija koju odigrava. Svaki od trigrama (polja) predstavlja jedan način kretanja posle kojeg zmaj može da napadne neprijatelja ugrizom ako se bilo koji deo tela nađe ispred njegove glave, osim kod odigravanja Vatre i Vode. Kod ovih elemenata zmaj nakon kretanja može da apsorbuje moć (vode kako bi vratio jedan životni poen ili vatre kako bi ojačao napadačku moć vatre) ili da elementom napadne protivnika nanoseći mu štetu u odnosu na poziciju i trenutnu vatrenu moć (kod Vatre) ili raspoložive životne poene u okviru Ba Gua-e (kod Vode).
Kada zmaj izgubi sve životne poene on gubi deo tela nakon čega se životni poeni vraćaju na maksimum. Kada jedan od zmajeva izgubi sva 3 dela tela on je poražen.
Igra ima tri nivoa težine; Skakavac, Monah i Učitelj. Skakavac je osnovni nivo za početnike i nema dodatna pravila. Monah dodaje pravila, odnosno obavezne akcije koje se aktiviraju kada se jedna boja drvenih markera rasporedi na Ba Gua tabli na određeni način; dok se Učitelj nadograđuje na to i menja smer postavljanja markera na tabli u odnosu na preuzete boje sa polja. Tu je i četvrti nivo, Izabrani, za koji sam prilično siguran da niko nikada nije igrao, jer u njemu igrači fizički koriste samo Ba Gua tablu, dok se kretanje zmajeva odigrava u njihovim glavama.
U pravilima je opisana i solo varijanta. Ovde je dugoročna strategija još izraženija jer zbog nepostojanja protivnika i bilo kakvih nasumičnih elemenata igrač ima punu kontrolu nad dešavanjima. Međutim, i dalje smatram da ovde stvari nisu baš idealne. Pre svega, igra je previše laka i šansa da igrač izgubi praktično ne postoji. Pored toga, prioriteti za odigravanje akcija je čudan i zahteva previše pažnje. Dizajneri su prvi problem rešili time što su napomenuli da treba zapisivati u kom potezu je igrač došao do pobede (čime pokušavate da pobedite prethodni najbolji rezultat). Međutim ovo rešenje samo dodatno produbljuje drugi problem, odnosno zahteva dodatnu pažnju vezanu za praćenje poteza, koji su često veoma kratki. U svakom slučaju, za one koji vole, solo varijanta postoji i radi.
Osim što izgleda predivno, Tao Long je fantastično zamišljena igra. Pravila su lagana i za početnike, partije ne bi trebalo da traju duže od pola sata, uticaj sreće ne postoji, a igra od igrača zahteva onoliko pažnje koliko je on spreman da joj priušti. Tako je onima koji su željni dalekosežnih strateških odluka odličan izbor, koliko i za one koji žele da uz šolju čaja na brzinu pobede nekoga u analognim zmijicama. Ovo naravno znači da će onaj prvi pobediti ovog drugog praktično svaki put, ali ako se dve slične osobe nađu na istom mestu, zabavi nema kraja. Bukvalno, jer igra ima nekoliko scenarija koji dramatično menjaju pristup partijama (potpuno neprohodni tereni, razrušive stene i portali), opciono selo koje jedan igrač treba da čuva, a drugi da uništi, a tu su i tri različita nivoa težine.
Igra, ipak, nije za svakoga. Osnovni problem za neke igrače može predstavljati apstraktnost, pa kod onih koji više vole tematski jake igre, više priče i veći uticaj sreće, igra može delovati suvoparno i dosadno. S druge strane, nama je najveći problem predstavljalo stalno pomeranje tokena za zmajeve, odnosno frustrirajuće situacije koje se dešavaju kada slučajno ispomerate sve kako bi izvukli jedan deo tela. Ovo nije nešto što bi trebalo da utiče previše na opšti utisak o igri, ali definitivno umanjuje užitak tokom same partije.
Categories: Boardgames, Recenzija
