Svemir. Poslednja granica. Znate već kako ide ostatak, kao i onu čuvenu o beskrajnosti svemira i prostora na polici za društvene igre. E pa, za svemir nismo sigurni da li je beskrajan, mesta za igre ipak može da ponestane. A da li na našoj polici ostaje Starship Captains?
|
Starship Captains je još jedan “svemir” u CGE izdanju, a opet na sopstven način drugačija igra od onoga što su Česi do sada objavljivali. Nema panike ni frke za stolom, brodići vam se ne raspadaju dok lete, čak ni svemirski gusari ne predstavljaju naročit problem. Daleki svemir je, zapravo, mnogo druželjubiviji i kao Meca Dobrić šljašti raznim bojama.
Svako od igrača će upravljati jednim od minijaturnih brodova na tabli, obilazeći poznati svemir i pokušavati da osvoji što više slave, pobedonosnih bodova i čestitki intergalaktičkog komandira (vaš skor možete uporediti sa velikom tabelom i dobiti epilog priče). Dobijate nekoliko članova posade, brod koji može da razvije dovoljno da se odlepi sa planeta ali je štob se reklo fixer uper i spremni ste za put.
Putovanje svemirom izvodi se na veoma interesantan način. Vaši članovi posade dolaze u nekoliko boja – crveni, žuti, plavi i sivi – koje tačno odgovaraju različitim sistemima. Crveni aktiviraju kretanje, žuti lasere, plavi su inženjeri, a sivi su regruti koji samo smeju da popravljaju kvarove i ne diraju ostale dugmiće. Na potezu izaberete jednog radnika od onih koji su spremni i orni za rad, aktivirate sistem ili tehnologiju te boje, odradite odabranu akciju, a radnik ode na kraj reda na vašoj tabli gde čeka neku od narednih rundi da opet može da upravlja brodom. Samim tim, koliko radnika imate, toliko i akcija imate u jednoj rundi.
Druga opcija na potezu je da izvršite misiju na planeti na koju ste sleteli. Misije zahtevaju da “potrošite” (postavite na kraj reda) određeni broj članova posade kako biste je pokupili sa table i kako bi vam na kraju igre donela bodove. Ako vaši puleni imaju iste boje kao trake na misiji, onda dobijate određene bonuse i, generalno, želite da svaki put kad završavate misiju poklopite makar jednu od traženih boja. Time dobijate artefakte koji su bonusi na kraju (ili ih trošite za ekstra akcije), medalje, ili se pomerate na tri skale reputacije koje su, pogađate, još nagrada i bonus poena na kraju. Praktično sve što radite vam donosi benefite i poene na kraju, tako da želite sve, odmah, uvek, ali nema vremena.
Jedna partija Starship Captains izuzetno brzo proleti. Igra se svega četiri runde, a između njih ćete dobiti po tačno jednog novog člana posade, tako da ni u jednom trenutku niste zatrpani opcijama, niti krugovi mogu da potraju naročito dugo. Uopšteno govoreći, igra nije komplikovana, a jedina stvar koja dodaje na kompleksnosti su razne tehnologije koje kačite ispod broda i sistem spajanja ikonica koji potencijalno može da uspori igrače sklone predugom matematisanju oko svakog poteza. I pritom sve to izgleda jako lepo na stolu, sa 3D brodićima koje sami sastavljate i ranije pomenutim tablama koje imaju tačno “kanale” po kojima vaši članovi posade lepo klize, kao i hrpom minijatura (preko 70!). Odlično je rešeno i unapređivanje posade u admirale, kada im samo nabacite prsten preko figurice i time dajete da rade duplu akciju.
Meni lično, doduše, ova igra nije bila naročito oduševljenje nakon odigranih nekoliko partija. Prvo sam je igrao solo, kada bi kao trebalo da NPC kapetan smeta nešto na tabli, ali se neretko dešavalo da mu propada potez za potezom. Probao sam i u dva i tri igrača, kada je potonja opcija već donosila malo dinamičniju igru. Svakako je najbolje sa maksimalnih 4 igrača za stolom. Tek tada neki sistemi poput gusara i jurcanja za misijama imaju smisla, jer inače svako može da ode svojim putem i pokupi sve što poželi. Delimično sam imao utisak da igram Izgubljene Ruševine Arnaka, ali da je sve vreme falilo… nešto. Igra se naprasno završava, a i sve do toga deluje da vozite autiće na autodromu, a ne da krstarite svemirom.
Starship Captains je zato solidna igra, ne spektakularna kao što pogled na komponente može ostaviti utisak. Nije ni naročito revolucionarna, ne mora da bude, a kao jedna naprednija porodična igra je pristojna kupovina, naročito ako je upecate na nekom popustu. Publika koja rutinski igra daleko kompleksnije i komplikovanije društvene igre će, doduše, uhvatiti sebe kako zeva uz ovaj naslov na stolu. Ostaje nada da ćemo potencijalno videti ekspanziju.
Igru za potrebe recenzije ustupio izdavač.
Categories: Boardgames, Recenzija
