Ako volite serije tipa Castle, Tropical Heat ili True Detective, uživaćete u ovoj neobičnoj RPG igri za dvoje.

Šta spaja TV serije kao što su The Mandalorian, Bones, Doctor Who, Miami Vice i X-Files? Spisak bi mogao da bude još duži i još neobičniji, ali za one koji ne prepoznaju, posredi je uvek priča na ivici klišea, a jedan od najukorenjenijih zajedničkih mesta je – partnerstvo. Bilo da je posredi Xena: Warrior Princess ili Sledgehammer, osnovicu mnogih TV serija čini odnos između partnera od kojih je jedan naklonjeniji redu, sistemu, organizaciji, pravilima, idealima, a drugi gotovo sve suprotno. Dinamika između “strejtera” i “čudaka” uvek drži serijal, bez obzira na to da li su epizode povezane ili ne, te da li uopšte imaju smisla (X-Files, gledamo u tebe). 

Straight Shooters + Wildcards = Partners

Agent Skali, Doktor Votson, Kejt Beket, Silvi Žerar, Sili But su ono što će RPG Partners nazivati “Straight Shooters”, dok su Agent Molder, Šerlok Holms, Rik Kasl, Nik Sloter ili Temperans Boun biti “Wildcards”.

RPG Partners, iz pera Stiva Dija (Steve Dee), obraća se paru. Da, biće u igri mnoštvo uloga. Da može se igrati i u više igrača. Ali suština je u tome da dva igrača, bez GM-a, ulaze u uloge partnera iz izmišljene (ili stvarne) TV serije. To je najvažnije. To je suština. Tu je i neobičnost ove igre. Ako bih bio surov, rekao bih da ovo nije RPG već jedna vrsta kreativnog procesa kojim bi moglo da se dođe novih lucidni(jih) ideja za TV seriju. Ko zna, možda baš vi osmislite novi Squid Games, nikad ga ne prodate televiziji i onda se živcirate kad neki tamonekinimus zgrne milijarde na “vašoj” ideji.

Pre svega, pohvaljujem kako je knjiga napisana. Jezik je pristupačan, šaljiv, ali precizan. Dva poglavlja su posvećena nežnom uvodu u koncept Partnera, kao i postepenom osvetljavanju da će ovo biti RPG koji nije kao svaki drugi. U suštini, neophodno je da imate razigranog partnera koji je spreman da istupi iz granica RPG-a, te da u jednom neobručenom, ali ne i razobručenom, “sistemu” želi da se igra TV serije. 

Bez GM-a?!

Najgorča pilula koju ćete morati da progutate jeste činjenica da nema Game Mastera. To znači da će sve ostale likove tumačiti igrači, tj. vi i vaš partner. Štaviše, početnog, glavnog lika stvarate sami, ali dodatne likove pravite jedan drugom, kao i sve uloge u “seriji”. Druga implikacija bezGMastog RPG-a jeste to što ne postoji druga priča osim one koju sami smislite. 

E, sad.

S obzirom da se u svakoj partnerskoj TV seriji radi o nekoj borbi protiv kriminala ili kakvom drugom otkrivanju zavera, možete se pitati – pa ko onda postavlja zaplet i ko ga razrešava. U tome je možda i najčudniji aspekt ove igre. Ali zapitajte se. Da li je poenta Kasla ili Bouns ili bilo koje druge srodne serije u pojedinačnim slučajevima ili je težište na odnosu partnera. Upravo tako, fokus igre Partners veoma je jasno i čvrsto u toj dinamici između različitih članova “dinamičnog dua”, da su zaplet, osumnjičeni, te rešenje misterije toliko nebitni da ih ova igra generiše nasumično ili ostavlja na igračima da raspišu.

Olovka, papir, špil karata… i još papira!

Ukoliko se upustite u igranje igre Partners, spremite se za mnogo pisanja. Da bi igra mogla da otpočne, posle definisanja uloga, na red dolazi sinopsis serije, žanr, vrste misterija, način razrešenja, te utvrđivanje koje su aktivnosti na razrešavanju zločina lake a koje teške za vaš tim. Drugim rečima, pravite jednu vrstu kanona (Show Bible).

Sledi stastavljanje pojedinačne epizode. Struktura epizode je toliko jasna da se pomoću karata iz špila (ili drugim nasumičnim metodom) sastavljaju ključni elementi, gde je mesto zločina, ko je ubijen, ko su osumnjičeni, metod izvršenja nepočinstva i slično. 

Kada se postave osnove, kreće se u odigravanje scena. Pisanje, pisanje, mnogo pisanja. I onda malo rolpleja u dvoje. I onda još pisanja. Pa malo izmaštavanja i saradnje, pa kad zapne, ako zapne, malo vučenja karata, pa još pisanja, mao rolpleja. I tako. To vam je Partners.

U tom smislu, ostatak knjige je neka vrsta priručnika za to kako se pišu TV serije, kako se koncept razrađuje u epizode, te kako se epizode dele na scene. Naravno, autor je vodio računa da se princip igranja može primeniti na razne žanrove. Premda vam se čini da The Mandalorian nije klasična partnerska serija (a i nije), osnovni elementi su tu. Kao i druge, i ta serija se zasniva na odnosima glavnih likova, a to je srž onog što je Stiv Di hteo da postigne igrom Partners. Predviđene su, naravno, i romantične situacije raznih vrsta i boja, pod uslovom da se tako dogovorite.

Na primer?!

Da se tu knjiga završava, mislim da bih je odbacio kao zanimljiv pokušaj, ali prilično neupotrebljiv za “obične” RPG igrače. Mislim, to je paradoks ovakvih knjiga. Za one koji su kreativni, nije neophodna. Za one koji to nisu, nije neophodna. Stoga veoma cenim što je značajan deo knjige posvećen ne samo edukaciji, već je i način igre lepo primerovan. Posebno u poglavlju u kojem se opisuje kako bi to sve trebalo da izgleda. I okej je. Mislim, lepo to autor predstavlja na način da i “obični”, “nekreativni” igrači mogu da pokušaju.

Ostatak knjige, a to je dobra polovina, posvećena je materijalima. Stvarno je sve lepo pripremljeno i sažvakano, počev od tabela za nasumično biranje elemenata, preko uputstava za pisanje, pa do analize TV serija i razjašnjenja kako bi se pretočile u ovaj nesvakidašnji RPG. Tu je i spisak serija, te sva potrebna birokratija za igranje (tabele, planšete, formulari).

Da li da kupim?

Pa, iskreno. Ne vidim da bi ova igra imala publiku na našim prostorima. Kickstarter kampanja je bila uspešna, pa je od traženih 6 000 AUD dobila preko 21 000. Cena PDF izdanja je 20 USD što isto tako nije strašno, mislim, čak i ako je kupite kao neki razigrani vodič za pisanje, isplati se. No, ukoliko imate drugara ili drugaricu spremnu da se sa svama igra bez GM-a, da sa vama zajedni piše, piše, piše i napravi izmišljenu TV seriju u kojoj igrate glavne junake… onda pod a) intenzivno vas mrzim i ljubomoran sam, pod b) toplo preporučujem ovu knjigu. U suprotnom, uživajte u ovom opisu i kažite sebi, “Svašta! RPG bez GMa, e jesu bolesni ti Englezi i Holanđani…” 

Igru za potrebe recenzije ustupio izdavač.