Nominacije za ovogodišnje Speil des Jahres nagrade su objavljene kao i propratni tekst predsedavajućeg SDJ žirija Toma Felbera. U ovom obraćanju ima nekoliko vrlo važnih stavki koje mogu biti  zanimljive regularnim igračima, hobistima kao i svima ostalima koji igraju društvene igre.

Kao i svake godine, glavno pitanje hobista je – kakve su ovo igre nominovane? Pa ovi Nemci su poludeli… Ove i slične reakcije dolaze od ljudi koji ponekad zaboravljaju da korisnici BGG sajta, pratioci blogova, ljubitelji hobija i pasionirani igrači imaju drugačiji vokabular od ljudi koji samo žele da odigraju neku novu društvenu igru. Mnogi igraju igre ponekad (dva puta godišnje) pa čak i ređe od toga. Možda su igru pronašli u regularnoj prodavnici, a možda su je dobili na poklon. Ono što je sigurno je da neće odlaziti online u potrazi za odgovorima na nejasnoće u pravilima i nemaju katalog referenci u glavi kada uče novu igru. Za te ljude termin “worker placement” ne znači ništa kao ni debata oko toga koja je igra pravi predstavnik ove mehanike a koja nije. Oni su jednostavno igrači, jer igraju društvene igre, samo imaju drugačiji ukus i afinitete, što je poptuno normalno.

Felber u svom obraćanju navodi da su Spiel des Jahres i Kennerspiel des Jahres nagrade namenjene takvim igračima.

“Crveni pion (Spiel des Jahres) označava igre preporučene za svakoga, pogotovo igračima koji nemaju mnogo iskustva sa društvenim igrama. Čak i ova grupa neće imati mnogo poteškoća pri savladavanju ovih igara. Sivi pion (Kennerspiel des Jahres) je za igrače koji imaju malo više iskustva pri učenju novih igara i taktičkom razmišljanju na osnovu priloženih pravila.”

Ono što je još zanimljivije i očito postaje veliki problem u industriji je da su se čak i sudije oglasile povodom katastrofalnih knjiga pravila na koje su nailazili tokom testiranja i ocenjivanja igara. Mnoge igre su same sebe isključile iz nominacija na osnovu, po nama važnog, dela produkcije.

“Na žalost, pod utiskom smo da je sve više dobrih igara proizvedeno u žurbi da bi se se stiglo na rok za prijavljivanje igara, bez obraćanja pažnje na razumljivost i kompletnost knjige pravila. Nikada do sada nismo morali da isključimo toliko, među kojima i mnogo dobrih, igara, samo zato što njihove knjige pravila nisu na nivou kvaliteta koje očekujemo. Mi, članovi žirija, više ne želimo da budemo u ulozi beta testera za knjige pravila, koja postaju prihvatljivija tek u drugoj rundi štampanja igara”, naglasio je Felber.

Sabina Kopelberg, koja je sudija za dečju igru godine (Kinderspiel des Jahres), saglasna je sa Felberovim stavom i u svom obraćanju dodaje detalje vezane za knjige pravila.

“Ono što nam je najviše smetalo ove godine su knjige pravila koje su bile pune grešaka i koje nisu prošle pažljive lektorske i dizajnerske revizije. Ovo je najprimetnije kod internacionalnih izdavača jer nekompletni i neprecizni prevodi dovode do sleganja ramenima oko stola za igranje. Samo odrasli sa iskustvom u ovom hobiju su bili u situaciji da pravilno odigraju igru čisto se navodeći intuicijom. Zbog ovoga mnogi neverovatni i fascinantni koncepti igara, u kojima su deca jako uživala, nisu ušli u našu listu. Ovo je velika šteta. Ponekad su ovi nedostaci primećeni već posle prvog igranja. Nas zanima odakle sve to dolazi? Da li su izdavači ili nemački distributeri pod stvarno tako velikim pritiskom da nova izdanja moraju biti izbačena na tržište velikom brzinom i u ovakvom stanju?”

Na kraju je Tom Felber objasnio kako se biraju igre: “Sve igre objavljene na nemačkom tržištu u poslednje dve kalendarske godine se uzimaju u obzir.” Ovo ne podrazumeva kratkoročno prvo izdanje koje sadrži i pravila na nemačkom jeziku već regularno nemačko izdanje od strane sigurnog i proverenog izdavača. Određene igre mogu nestati sa polica prodavnica zbog velike potražnje ali će i dalje biti na listi za ocenjivanje dok god je novo izdanje najavljeno ili u proizvodnji.

Drugim rečima, tojest kako kaže W. Erik Martin (BGG), ako Nemci ne mogu da kupe igru u svojim prodavnicama, ona nema nikakve šanse za nominaciju.