Konjanici, kavaliri, vitezovi, silni ratnici ne bi bili bogzna šta bez – konja. Evo kako da osedlate svoje pustolovine i dodate im malo konjske snage!
Premda je pas “čovekov najbolji prijatelj”, nema epskog junaka bez jednako epskog konja ili kakvog drugog jahaćeg zvereta. Kraljević Marko “pola pije, pola Šarcu daje”. Damjan ima Zelenka, a vojvoda Momčilo – Jabučila. Aleksandar Veliki ukrotio je Bukefala, a Kaligulin Incitatus postao je – senator. Nema Taličnog Toma bez Džolija Džampera, a Odin je jahao osmonogog (!) Sleipnira. Orvelovi su bili Bokser, Moli i Klover, Fru-Frua je jahala Tolstojeva Karenjina, a stara dobra Rosinante teglila je Don Kihota. Da ne pominjemo, vama verovatno milije konjiće kao što su Bil, poni Semvajsa Gemdžija, Aragornov Brego, Gandalfov Senko (ili Šedoufeks, kako vam draže) ili, pak, Epona mlađanog Linka.
Konj je status plemenite životinje održao do današnjeg dana. Delom zbog prednosti koje pruža u ratovanju, pa su konjanici uvek bili deo vladajuće elite, bilo da su posredi rimski equites ili srednjovekovni vitezovi. Delom zbog izuzetno skupog održavanja koje je jedino plemstvo i moglo da priušti. Konjima treba oko 40 litara vode dnevno, te tri obroka kvalitetne hrane – jabuke i drugo voće, žitarice, seno (ne jedu slamu), mahunarke, te melase (vole slatko). Jedino divlji konji mogu da prežive od trave i žbunja, dok za radne i ratne konje to ne dolazi u obzir. Zahtevaju negu i održavanje, jer niz obolenja mogu da zapate od prljavštine, blata i ugriza mušica, da ne pominjemo osetljiv stomak (nisu u stanju da povraćaju).
Verovali ili ne, oko konja Kina i potomci Aleksandrovih hoplita vodili su rat. Na carskom dvoru čuli su da Veliki Jonjani imaju “nebeske konje”, posebno snažne i visoke, pa su iz dve ekspedicije uspeli da pokore Aleksandriju Eshate i steknu dovoljno konja da opreme armiju koja će kasnije poraziti plemenski savez Šongnu (Xiongnu)
Epska fantastika ne oskudeva konjima, bilo ratnim ili krilatim, a jedino uzbudljivije od dobrog ratnog konja jeste jahanje zmajeva. Paladini čak imaju i čaroliju koja se tiče konja. No, često se u igrama konji koriste poput “živih motorcikala”, pa se u zapećak bacaju mnoge činjenice o konjima, te propušta prilika da se igra obogati.
Za početak, galop nije uobičajena brzina jahaćih konja. Da, postoje rase koje mogu da galopiraju sat ili dva, ali posle toga moraju da hodaju gotovo onoliko dugo koliko su trčali, jer vruć oznojen konj idealan je kandidat za prehladu (ladna voda i ćao, npr.). Da, postoje izdržljive rase koje mogu u toku dana da pređu i preko 100 km, ali teško da će takav konj nositi viteza u punom oklopu. Putovanje konjima obično iziskuje jahanje i hodanje, te stanke i odmore. Britanski konjički priručnik kaže da, za sat, konj može da pređe 6 kilometara hodom, 14 kilometara kasom i 24 kilometra galopom. U proseku, na maršu, predviđena brzina je 8 km/h, uz kratke pauze. Naravno, sve zavisi od veličine konja, starosti, opterećenja, veštine jahača, doba godine, terena. Konji se veoma umaraju putujući kroz blato, mulj ili dubok sneg.
Zanimljivo je da su primitivnije rase (arapski, stepski, francuski Karmag, te mustang) žilavije i bolje prilagođene za duga putovanja. Lakoj konjici najbolje odgovaraju visoki, snažni konji, sposobni za eksplozivne manevre, no to znači da u boju konjica uglavnom ima priliku za jedan odlučan juriš i posle toga su uglavnom neupotrebljivi. Viteški konji bliži su radnim, stamenijim rasama, jer je nosivost i masa tu igrale važniju ulogu od brzine juriša. Opasnost mongolskih, hunskih i parćanskih konjica, između ostalog, sastojala se i u tome da su njihovi konjići nosili gotovo neoklopljene jahače, pa su mogli da ostanu na bojištu veoma dugo bez prekida.
Gotovo sva pravila za RPG postavljaju visoku lestvicu kad je posredi borba iz sedla. Počesto, pored veštine zahteva se i dodatni talenat ili feat. Dva su razloga. Jedan je pokušaj da se igračima što kasnije omogući efikasna borba sa konja. Konjanik je uvek značajno moćniji od pešadinca, počev od brzine kretanja, razornosti juriša, te veličine i mase životinje. Hoću da kažem, nije čudo što se protiv demonstranata i danas koriste policajci na konjima. Drugi je razlog neophodnost veštine jahanja i specifičnost borbe sa konja. No, prenebregava se činjenica da i konj mora biti obučen. Plahe životinje koje ne vole dževu, iznenadne zvuke i vatru, konji nisu prirodno nadareni ratnici. Vitez ne može da uzjaše bilo koju ragu i natera je na juriš.
Jedna zanimljivost vezana je za jahanje. Naime, prečesto se u filmovima prikazuju kauboji koji “odmaraju” u sedlu. Jahanje zahteva i napor jahača, posebno pri većim brzinama. Novi konj i novo sedlo, kao i vremenski razmak između jahanja, obično prouzrokuju žuljeve koje katkad ne mogu da izbegnu ni najveštiji konjanici.
Pravila obično navode tovarne, jahaće i ratne konje. Nije to tako daleko od istorijske zbilje. U srednjem veku konji su se koristili za transport, vuču i rat. Bili su manji nego današnje rase, a “punokrvni” konji, trkački, te konji koji su proslavili “krilate husare”, nastali su tek u 17. i 18. veku.
Autor: Dušan Marković
Ukoliko želite da začinite ponudu tipičnim “rasama” zanimljivim igračima, predlažem sledeće. Najskuplji i najcenjeniji bili su destrier, jurišni konji pogodni da nose viteza u boj. Siromašniji vitezovi jahali su lakše, brže konje rase courser. Ratnici i siromašni vitezovi morali su da se zadovolje “običnim” konjima koje su nazivali rouncey. Koristili su ih i pratioci bogatih vitezova, a katkad bi kraljeva zamanica (poziv u rat) naglasio da će armija biti opremljna ovim konjima jer su “brzi i pogodni za gonjenje”. Jahaći konji za lov, od kojih se nije očekivalo da nose oklopnike nazivali su se palfrey. Bili su izdržljivi i brzi, pogodni za brzi hod koji je bio veoma koristan u lovu, jer se mahom obavljao gonjenjem divljači.
Premda su legende pune priča o srčanim i odanim konjima, činjenica je da nisu tako odani. Zbačeni jahač ne bi trebalo da se čudi ako njegov konjić utekne umesto da svojim telom brani palog viteza. Naravno, ukoliko su dobro dresirani i dugo uz gospodara, mogu da ga prihvate kao “deo krda”. Konji su veoma društvene životinje i loše podnose usamljenost. Ukoliko nema drugih konja, “usvojiće” koze, krave, ovce ili magarce. Konji su prilično tihe životinje, međusobno komuniciraju govorom tela i izrazima lica i ušiju. Konjski smeh je holivudska izmišljotina, ako vidite konja koji se kezi – pokušava da bolje onjuši vazduh.
Konji se veoma razlikuju po karakteru, što je dobro za vaš RPG, jer vrlo lako možete da ih pretvorite iz “bezimene živuljke” u člana družine. U nastavku vam predstavljam neke zabavne odlike po kojima konjić može da se razlikuje od drugog.
“Loš konjić!”
- Alergičan – konji imaju osetljivu kožu, možete da odredite travu ili polen koja ne prija konju. Kada je u blizini alergena, dodelite jahaču -1 ili -2 penal.
- Bolešljiv – konji imaju osetljiv stomak. Ako ovaj konj ne jede istu hranu svaki dan mora da prođe CON test ili se nekoliko dana razboli dok se ne navikne na novu hranu.
- Ne vuče – ovaj konj ne podnosi kad je upregnut da vuče (plug ili kola), veliki penal na manevre sa vučnim tovarom, npr. -5
- Ne nosi – ako ga opteretiti sa više od 10 posto njegove težine, ovaj konj će da se rita, propinje i čini sve da zbaci tovar.
- Osetljiva kopita – ovaj konj ne voli da mu se dodiruju kopita, ako je potkovan, gledaće da ih skine, pa ga treba potkivati svakih d12 dana.
- Osetljive uši – nedobog da ovom konju dodirnete uši dok mu stavljate ular, počeće da se rita i beži.
- Pogan – ovaj konj ima poganu narav, voli da se ritne na sve što je iza njega (drugi konji, kola, ljudi)
- Plašljiv – ovog konja lako je prestrašiti, trajni penal -2 na sve akcije, uz mogućnost da ga kakav iznenadan zvuk natera da zbaci jahača i pobegne.
- Tvrdoglav – ponekad neće da sluša. Tu i tamo naterajte jahača da prođe proveru veštine sa -4
- Ne voli ljude – Ovaj ne voli ljude, pa će da grize, gurne ili stane na nogu ljudskom biću koje mu se ne svidi. Ako ga uzjašu, pokušaće da se očeše o zid, ogradu ili drvo, kako bi zbacio jahača.
- Češko – ovaj će isto da se češe o ogradu ili drvo, ali ne iz zle namere.
- Duhovit – konjić je razigran i voli da pravi sitne podvale, npr. da pljusne glavu u vodu kako bi nekog isprskao ili da se igra sa hranom. Obično je zna inteligencije i mogućnosti da nauči trikove.
- Ne voli sedlo – ovaj konjić će da duboko udahne, pa kad jahač namesti sedlo, uvuče stomak.
- Nestrpljiv – ne voli da stoji ili čeka, posle d12 minuta mirovanja, poželeće da hoda u krug ili se rastrči.
“Dobar konjić!”
- Voli ljude – ovaj konj se nikad ne rita, lak je za jahanje, sve akcije su sa +1
- Voli jahače – ovaj konjić je poslušan i sve akcije sa njim su uz +2 bonus.
- Lako uči – voljan je da nauči trikove, dodajte +2 na Animal Handling prilikom učenja nove veštine.
- Odličan primerak – brz, snažan orketan, ovaj konj ima +2 na sve svoje testove
- Trkač – ovaj voli da trči, brz je, ali ga je nekad teško obuzdati
- Uvek prvi – ovaj konjić voli da se trka, dodajte mu +2 za svakog konja koji je ispred
- Ljubopitiva pametnica – ovaj konjić će da gurne, šutne, ugrize, povuče razne predmete koje prvi put vidi, za dan ili dva nauči da sam otvara vrata ili kapiju
- Izdržljiv – tri puta izdržljiviji od svakog drugog, ovaj može da pređe tri puta duži put, a predlažem i veći bonus na sve CON testove.
- Tegljač – ovaj konj dobija +5 na sve akcije koje se tiču vučenja tereta ili pluga
- Tovarni – Ovaj konj može da ponese dva puta više od drugih konja slične veličine
Za one koje mrzi da sami prave tabelu koja bi koristila ove osobine, ovde se nalazi Konjić Generator v1.0 koji pravi statove, daje boju i osobine konja!
Konji su prilično pametne životinje. Poseduju istančana čula i često prepoznaju emocije ljudi i pre nego što ih ovi ispolje. Istraživanja su pokazala da konji, kao i ljudi, duže i radije gledaju u zabavne sadržaje, nego u monotone. Dobro reaguju na učenje modelom pozitivne discipline, te vrlo lako mogu da nauče između 10 i 50 trikova ili različitih akcija. Stoga predlažem da umesto standardne statistike INT 2, dopustite da konjići dosegnu do INT 4, jer pravila kažu da konj koji razume jezik (“awakened”) ima INT 6, a opis ponašanja takvog konja nije daleko od retkih primeraka iz stvarnosti. Za jednu nemačku kobilu bilo je potvrđeno da ume da računa.
Za kraj jedna zanimljivost. Ne znam šta tačno da radite sa ovom informacijom, ali eto. Najbliži srodnik konja na evolucijskoj lestvici jesu – nosorog i tapir.