Naš jezik, nažalost, nema prevod za engleski replayability, odnosno za to koliko je neka igra dobra po pitanju ponovnog igranja. Da li dosadi već posle jednocifrenog broja partija ili ste u mogućnosti da je igrate svaki dan! Najčešće za ovo koristim reč varijabilnost, koja nažalost nije najidealniji prevod, ali je najlakši za izgovoriti. Otuda u naslovu, varijabilnost u igrama, tj. koje igre i na koji način povećavaju svoj životni vek na stolu!

Varijabilnost u igrama je veoma bitna i poslednjih godina se dizajneri na različite načine dovijaju kako bi igračima osigurali desetine odigranih partija pre nego što kutija počne da skuplja prašinu. Naravno, nekima je to više ili manje uspelo, ali je pomak na ovom polju definitivno vidljiv!

Primetićete da ovaj tekst pozajmljuje dosta zaključaka iz teksta o kockicama u kojem sam se takođe osvrtao na to šta i koliko kockice nude modernim društvenim igrama.

Pa šta sve može povećati replayability neke igre?

The Voyages of Marco Polo – Akcije raspoložive kroz gradove utiču i na raspoloživost različitih strategija tokom igre

Varijabilni opšti setup

Table su sve češće skup nasumično izvučenih pločica i kartica koje igračima otvaraju različite mogućnosti tokom partije. Varijabilni opšti setup na isti način utiče na sve igrače, čineći igru malo ili potpuno drugačijom u odnosu na prethodnu partiju. Jedan od najboljih varijabilnih setapa sam sreo u igri The Voyages of Marco Polo u kojoj od kartica na gradovima može uticati cela strategija u okviru igre. Dodajte na to činjenicu da ih se u jednoj partiji koristi tek 10tak od raspoloživih 30tak (a bitna je i sama lokacija kartice na tabli), i shvatate da se radi o igri sa fantastičnom varijabilnošću. Solidan varijabilni setup ima i igra Great Western Trail. Ovaj način povećanja replayability-a neke igre nema praktično nikakvih negativnih posledica osim potencijalno veće cene igre i dužeg postavljanja/sklapanja.

Agricola – Okupacije, iako nisu obavezne ipak donose preveliki broj poena da bi se ignorisale

Varijabilni individualni setup

Varijabilni individualni setup utiče na to da igrači imaju određene akcije koje nisu otvorene protivniku, a koje se nasumično (ili izborom) izvlače na početku partije. The Voyages of Marco Polo ima neverovatno jake sposobnosti karaktera koje igru čine skoro asimetričnom. Dobar primer varijabilnog individualnog setupa je i Agricola sa svojim karticama okupacija. Negativna strana je što u zavisnosti od načina implementacije neki igrači mogu imati više sreće od drugih!

Isle of Skye – 4 pločice koje pokazuju način i broj poena koje igrači mogu dobiti

Varijabilni cilj igre

Neke igre na različite načine imaju implementiran krajnji cilj igre. To je možda na najčistiji i najbolji način ubačeno u igru Isle of Skye gde celokupna strategija zavisi od 4 nasumično izabrane pločice, ali je sasvim solidno i u igrama kao što su Terra Mystica (nasumične pločice za poene po potezima) ili Card City XL (igrači biraju šta se na kraju boduje). Negativnih aspekata praktično nema, jer je veoma sličan varijabilnom opštem setapu (ili individualnom, ako igrači imaju lične ciljeve).

Kanagawa – Kartice koje igrači draftuju sa osnovne table

Nasumičnost dostupnih izbora tokom igre

Nasumičnost dostupnih izbora tokom igre se može postići na veliki broj načina. Karte vam otvaraju mogućnosti koje ste izvukli, kockice ono što ste bacili, itd. Ovaj način može biti individualni ili opšti, odnosno igrači mogu imati kockice kojima biraju šta će odigrati (npr. The Castles of Burgundy), dok u drugoj igri opšte raspoložive karte utiču ili su otvorene za sve igrače (npr. Kanagawa). U zavisnosti od implementacije, ovaj vid povećanja varijabilnosti i nasumičnosti može mnogo uticati na pobednika igre!

Memoir ’44 – Kockice utiču na rezultat igračevih akcija. Ne idealan, ali praktično jedini raspoloživi (praktični) pristup u wargame igrama

Nasumičnost rezultata akcije

Kao što sam već pomenuo, ovaj deo sam nešto više pokrio u tekstu o kockicama. Nasumičnost rezultata je ubedljivo najlošiji i najlenjiji način da povećate varijabilnost nekoj igri. To znači da rezultat akcije koju je igrač već odigrao zavisi od karte/kockice. Iako u suštini povećava varijabilnost, u velikom broju slučajeva može samo dovesti do frustracije zbog koje igra može ostati na polici duže vremena!

A Feast for Odin – Oko 60 raspoloživih akcija i različiti načini da sakupite poene!

Varijabilnost strateškog pristupa

Igra nudi veliki broj izbora, ali i premalo vremena da igrači pokušaju da ih sve pokriju. Igrač na početku partije mora izabrati strategiju koju će pokušati da “istera” do kraja u ograničenom broju poteza. Caverna je odličan tip ovog pristupa. Negativna strana je što ovakve igre mogu da se “provale” i bez veoma, veoma ozbiljnog balansiranja mogu imati jednu pobedonosnu strategiju.

Hive – Jedna od retkih apstraktnih strateških igara koje imam među sličicama xD

Apstraktne strateške igre

Iako se delimično mogu poistovetiti sa gore pomenutim varijabilnim strateškim pristupom, ipak bih odvojio celu kategoriju apstraktnih strateških igara u odvojeni deo. Za razliku od igara kao što su Caverna ili A Feast for Odin koje nude veliki broj različitih mogućih strategija, a premalo poteza, apstraktne strateške igre daju igračima ogroman broj poteza i izbora u kojima igrači pokušavaju da nadmudre (uglavnom jednog) protivnika. Tu je npr. Šah, Go, ali i neke moderne apstraktne igre kao Hive ili Santorini. Negativni aspekt ovog tipa je što mnogo zavisi od igrača koliko će biti efektivan. Neko će biti u stanju da ih igra do beskonačnosti, dok će drugima brzo dosaditi.

ZAKLJUČAK

Osim što sam verovatno zaboravio neki od bitnih načina na koji dizajneri postižu veću varijabilnost, nemam neki poseban zaključak.

Koliko je neka igra dobra definitivno ne zavisi samo od toga koliko je dobra po pitanju ponovnog igranja, ali mi je veoma drago što sve veći broj dizajnera ozbiljno shvata i ovaj njihov aspekt!